Ova reportaža dogadja se par dana posle snegova,krajem Decembra.Išao sam u šumu da "napunim baterije(i da testiram praćku).Dan je bio neobićno svetao,prozraćan,kao da je zima nestala,snega ni od korova,temperatura je jesenja,kao da je sneg bio samo privid naših umova.Vreme se nepredvidljivo menja i moguća je bura tako da sam se dobro obukao.
(tekst je ispod slika)
Špiljski medo po dolasku na lokaciju(vidite zašto sam se nazvao Cave Bear,debeo sam kao medved pred zimski san :hpy: ,i to ne kao normalan medo,već kao
Ursus Speleaus,pećinski medved koji je izumro u dobu paleolita-mezolita)
Uprkos toploti,moramo biti spremni za buru,zimi se u Somboru temperature menjaju iznenada.Dakle slojevito oblaćenje,podkošulja,majica,jakna i naravno kapa :loool:
U maloj crvenoj torbici mi je oprema(Švajcarski nožić,medic kit,paracord,voda,BonŽita presovane štanglice i mapa.Crna torbica je za kameru.
Nema puno opreme,nisam pobornik tovarenja!
Prelepa prirodna ikebana,usamljeni panj sa gljivama(oko vrste bi mogao da pomogne LUKSA).Panj je okružen blatom koje je nastalo kada se inaće prašnjava,zemljana stazica suoćila sa istopljenim snegom,mora se paziti kuda se gazi!
Prizor koji oslikava lepotu i prolaznost;skrhana bodljikava stabljika.Mene lićno je podsetila na čoveka polomljenog vrata(možda trebam kod psihologa :(wtf): ,ili nam Majčica Zemlja šalje poruku da će se to i nama desiti ako ne promenimo naćin života)
Stari truli panj sa mahovinom može nam pomoći pri orijentaciji,jel možemo otprilike odrediti strane sveta,ova regija je puna takvih panjeva koji nam pomažu da se ne zagubimo u putu.Tačnost mahovine proverio sam kompasom na par takvih panjeva,i možemo se grubo orijentisati.
Plodovi uvek dobijaju slast posle prvih mrazova.Gornji plod nisam isprobao jel nisam bio siguran o otrovnosti,ne treba rizikovati!
No za blagotvornost Šipka(Šipurka,Divlje Ruže,
Rosa Canina) znam i ja i svi ukućani.Posle mrazeva i hladnoće šipak sazri i da se lako iscediti,tada je unutrašnjost slicna đemu i kiselkasto slatka!Mmmm!Taj unutrašnji "đem" sam iskoristio kao dodatak BonŽita pšenićnoj štangli i se okrepio se.Malo vode i šibaj dalje!Ostavio sam par plodova u džepu za čaj.
Ovde berem osušeno paperje koje spremam za potpalu,uprkos tome što imam trud.Paperje će uz granćice i firestarter omogućiti vatru.Kao back-up imam šibice u vodootpornoj kutijici od mini šumećih tableta Efferalgan(preporućujem tu kutijicu za čuvanje)Tablete pomažu u svakom slućaju bola i mučnine pa su zaslužile mesto u mom medic-kitu.Sa torbice! visi zviždaljka kojom možemo signalizirati u slučaju pada ili opasnosti!
Ovo je to paperje(malo makroa). :hpy:
Razmišljam kojim putem poći.Desno vodi pravo u civilizaciju,a levi duboko u šumu.Odlučujem se za desni i nastavljam;usput dvaput padam u blato i prljam trenerku.Još jednom OPREZNO kada se hoda po blatu!
Usput nalećem na nekoliko Stolisnika i Mentu,koje berem i stavljam u papirnu kesu!Plastićne kvare ukus bilja.
Napinjem praćku,kao što sam i obećao testiram je.Domet je stotinjak metara i praćka je veoma precizna!
Victorinox sam koristio za sečenje drveta za strele,večinom bagrema.
Staro suvo drveće i osušena trava mogu dobro doći pri paljenju vatre.
Od trave se može napraviti "gnezdo" u kome ćemo da raspirimo žar,a drvo se lako lomi rukom!Pošto je sve mokro od istopljenog snega neupotrebljivo je!Da sam zaista hteo da palim vatru uzeo bi travu i stavio je izmedju prvog i drugog sloja odeće,tako bi se ugrejala a ne bi hladila telo.
Došao sam ujutru,a odlazim uveče.Za kraj ću postaviti samo ovu sliku zalazećeg sunca i ostati da se nemo divim lepoti prirode.
Prijem 
